Zivot je prolazan, tako da je jako bitno kako cemo ga proziveti,kakav cemo trag ostaviti iza sebe.Pronaci pravu sebe u danasnje vreme jako je tesko, ali konacno kad sam shvatila ko sam i sta zelim sa svojih 25 godina zivota, detetom i brakom koji imam shvatila sam da nece biti lako ostvarljivo. Karijeru graditi u ovakvom gradicu nemoguce je, ali sansa koja mi se pruza u inostranstvu daleko je bolja, ali...uvek to ali suprug nece tamo gde ja hocu, suvise je emotivno vezan z amesto u kome je opstanak znak pitanja, pa se cesto pitam da li je on svestan situacije.Ostaviti njega jako je tesko jer ne zelim, kao sto ne zelim ni dete da mi raste na takav nacin.Da li je moguce naci sredinu ili se osecati vecno prazan, neostvaren i razocaran????